НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ (00413)

УВОД

Не тражим више од тебе, Боже, осим да ме заборавиш и да не желиш друго до смирење моје мржње. Сабери снаге и смири је, поспи балзам по страшној побуни створења, јер има тренутака у нашем паду у којима ћеш пасти као жртва заједно с небом. Знаш ли покушаје беса који топе, стене, пале леднике и заустављају морске валове у грчевитој бесмртности? Бескрајна мржња чини живот залеђеним водопадом... Белу и тиху Нијагару, пејзаж страве и симбол створења.Какав интерес имаш да копаш по крвавим успоменама или да ми товариш бреме, или ти је потребна хладна дрхтавица? Да ли ћеш икада стићи да измениш мој пад кроз твоје мисли и моје присуство у твом немиру да буде мерило твог губитка? Јер знам добро, Боже, да имаш само један грех: твоју мисао у мени. - И зато одврати срце од створења, и спаси се заборављајући ме. Сувише си стар у бићу и одвише млад у мржњи. Али мржња гута биће и његове изворе. Неодговорни и невини створитељу, Твој смисао је у томе да просиш самилост твојих потомака. Како смо сами, Боже!Заборави ме јер хоћу да будем слободне природе и ие плаши се да ћу Ти чинити уступке једне успомене. Ако смо мртви један за другог, ко би нас зауставио да радимо шта хоћемо на овом гробљу без лешева које је живот? Чак су и лешине дезертирале и остао сам сам у смрти, коју си - из Божанског незнања, незналицо, без почетка - назвао животом.

*Колико год хтео да се везујеш за свет и патиш, не успеваш, осим да се удаљиш. Јер када би бол био могућ и у рају, Ти би измислио и тамо нови свет. Функција дезинтеграције патње побеђује последње отпоре реалног (......) Одвратност према Богу у религиозном човеку који је стигао до последњег степена патње, одређује свеобухватно  самоћу, јер када 6и могао да испустиш само једну сузу, она би отровала целу земљу, звезде би помодреле а сунце исијало тужну туберкулозну светлост...........        

           Емил Сиоран: О БОГУ, О МУЗИЦИ, О ЉУБАВИ*



Овај најновији број НОВИБУСУР -а излази,стицајем околности и догађаја, дан раније. У јеку објаве победника на председничким изборима у САД.
Победник на председничким изборима у САД, републиканац Доналд Трамп поручио је у обраћању присталицама у Њујорку да је време да се Америка уједини и обећао да ће бити председник свих Американаца.
"Пуно вам хвала. Управо сам добио позив од Хилари Клинтон. Честитала нам је на победи, а ја сам честитао њој и њеној породици на доброј кампањи. Јако се борила. Хилари је дуго и напорно радила, и врло смо је захвални. Сада је време да се Америка уједини и да будемо једно. Обећавам свим држављанима да ћу бити председник свих Американаца", каже Трамп.
"Они који ме нису подржали, позивам и њих да ми помогну да ујединим Америку", рекао је Трамп. Радићемо заједно, и почећемо поново да обнављамо "амерички сан".
"Наша земља има велики потенцијал, биће то нешто предивно. Сваки Американац ће имати прилику да оствари свој највећи потенцијал. Заборављени људи наше земље више неће бити заборављени", каже Трамп.
"Обновићемо сиромашне делове, тунеле, нашу инфраструктуру. Упослићемо милионе наших грађана. Исто ћемо напокон да се побринемо за наше ветеране. Трамп каже да има сјајан економски план и најавио је да ће САД имати најјачу економију на свету.
"Слагаћемо се  са свим земљама које су спремне да сарађују. Ниједан сан није превелик. Америка неће пристајати на ништа мање од најбољег. Морамо вратити судбину Америке у наше руке", каже Трамп додајући да ће са свим људима и свим нацијама тражити заједнички језик.

   Нисам сујеверан,али овај нови број има онај познати број који већина људи избегава. Не желилм да баксузирам - камо среће да нови избор председника Трампа не само смањи него и отклони опасне тензије у данашњем свету. 

У Београду - магла, права јесен. У овакве дане требало би да човек ако је песник заборави свет и све друго, да седне и да пише, ако има о чему - поготову ако је читава прошлост одвојена од њега дебелим ледом испод кога промичу мехурови, да разбије лед, као некада када беше младић и кад се клизао на леду (да разбије лед када му досади клизање). И да упозори младића, или барем свога сина, сваког војног обавезника, постављајући кратка питања: Ко ти је, сине, утувио ту причу о оптимизму, о томе да ће све на крају крајева имати хепиенд, да ће се све завршити срећно?Ко ти је исплео тај бели џемпер у коме у сутон делујеш као анђео? Ко ти је обећао чудо?

Кад су мене питали у твојим годинама исто, рекох: Не знам. Mожда анђео?

Како то да га нико други није видео?

Не знам. Повео ме је у сутон обалом реке испод врба...

Када бих правио филм о првим искуствима једног младог човека, филм би започео тако некако отприлике. Али, није ми се пружила прилика ни да пишем сценарије ни да правим филмове,упркос томе што у мрачним коморама мога заборава има више тога него што има у Кеопсовој пирамиди.

Сиоран је молио Бога да га заборави и да не жели ништа друго до смирење Сиоранове мржње! Сиоран је молио Бога да искорени тај свој један једини грех - ту мисао у Сиорану, која не да мира; преклињао је Бога да се спаси и сасвим заборави Сиорана. Зашто? Зато. Ако смо мртви један за другог, ко би нас зауставио да радимо шта хоћемо на овом гробљу без лешева које је живот? 

Сиоран овај и овакакв живот назива смрћу, Боже колико је био сам тај Румун! Последња реченица из наведеног одломка је страшна и тачна, исповест филозофа огрезлог у религији поезије. На другој страни, колико људи креће да тражи Бога, на разним странама света, а стиже временом до фантастичних пустоловина и врага! Али у овом свету, у коме је управо богаташ  Трамп постао и председник  једне од моћних држава овог света, има много људи - од Србије до Шведске, Норвешке, Сад, Русије, Кине, Суматре и далеке Аустралије, који су сами, и којима више нико и ништа не може да се приближи, а некмоли Бог или љубав! Такви брзо могу постати плен секти сатанских, најцрњег ђавола, који данас у свету има скоро савршене непрепознатљиве маске.

Није мали број и оних људи, који су успешни по мерилима света, који имају тврдоћу у изразу лица, рутину у општењу, готво савршену моћ глуме, иако су, после свега, стигли до крајњег степена туге.

     "Крајњи степен туге: не постоји више разлика између суза и камена. Срце постаје стена а крв клизалиште за ђаволе. - Боже, имаш ли још неко слободно место у рају?"

     Наравно да је ово Сиораново питање веома иронично. Све што у човеку вришти захтева да напусти Бога. И шта човек све не чини за живота. Тога се сетим у месту у којем сам рођен, упућујући дуге погледе уназад, у библиотеци. Или док обилазим гробље на брегу на коме су укопани моји ближњи.Може ли завичај постати замена за рај? Где је Хипербореја?  Сами су, врло усамљени, и Бог и Сиоран, и многи људи. Из те велике усамљености не може се изаћи, ако човек седи скрштених руку и уздише. Друкчије се живи на четвртом спрату, рецимо, у неком граду, а друкчије у неком малом селу, где је човек на земљи са обема ногама, чим отвори улазна врата своје куће. Јесте, јесен је пуна магле и труљења, али човек има ту могућност да спере наметану историју, проклету историју тиме што постоји, и што не прихвата Бога труљења. Сви они самотни људи који су кренули на своја дуга и неизвесна путовања да се никада више не врате назад, нека помисле кад им је најтеже да је живот ДРАГОЦЕН и да живећи како је писао Сиоран - "спашавају апсолут од гангрене"....Да решио сам да се вратим и будем оно што су ми били преци: сељак: да риљам, сејем, окопавам, берем плодове и будем оно што је племенито занимање....

Београд,  Среда 9 Новембар 2016, Свети мученик Нестор ** (по старом православном календару: 27 Октобар 7525)     М. Лукић

____________

       * Одломак из споменуте Сиоранове књиге, наведен је према пожаревачком издању и преводу пок. Петра Крдуа,  2010, стр. 40-41.

       **   Свети мученик Нестор

У време страдања св. Димитрија Мироточивог беше у Солуну неки младић Нестор, који се научи вери Христовој од самог св. Димитрија. У то време приреди христоборни цар Максимијан разне игре и увесељења за народ. А царев љубимац беше неки вандалин по имену Лије, голијатског раста и снаге. Као царев гладијатор Лије изазиваше на мегдан сваки дан људе, и убијаше их. И крволоштво Лијево увесељаваше крволочног цара идолскога. За Лијеве мегдане направи цар нарочито позориште, као једно гумно (тераса) на стубовима. Доле испод тога гумна беху пободена копља са оштрицама у вис. Када би Лије некога у хрвању победио, он би га ринуо одозго са тога гумна на читаву шуму управљених копаља. Унаокруг стајаше незнабожачки народ са својим царем, и увесељаваху се, како се неко бедно људско биће увија у мукама на копљима, докле не издахне. Међу невиним жртвама Лијевим беху и многи хришћани. Јер када се некога дана нико не би добровољно пријавио на мегдан Лију, тада су по наредби царевој хришћани вучени силом, да се боре са Лијем. Гледајући то ужасно увесељавање незнабожачко светом Нестору срце се параше од бола. И он се реши, да изађе сам на мегдан џиновскоме Лију. Но претходно оде у тамницу св. Димитрију и потражи од њега благослов за то. Св. Димитрије га благослови, прекрсти га знамењем крста на челу и на прсима, и прорече му: „Лија ћеш победити, али ћеш за Христа пострадати." Млади Нестор, дакле, изађе Лију на мегдан. Беше присутан цар са мноштвом народа; и сви жаљаху младога Нестора, што ће погинути и одвраћаху га од борбе са Лијем. Но Нестор се прекрсти и рече: „Боже Димитријев, помози ми!" И с Божјом помоћи савлада Нестор Лија, обори га и рину на оштра копља, где тешки џин брзо нађе смрт. Тада сав народ викаше: „велики је Бог Димитријев!" А цар се постиди пред народом, ожалости за својим љубимцем Лијем, веома разгневи на Нестора и на Димитрија. Па нареди опаки цар, те Нестора мачем посекоше, а Димитрија копљима избодоше. Тако сконча свој млади земаљски живот овај славни хришћански јунак Нестор, 306. год, и пресели се у царство Господа свога.

Тропар (глас 4):Мученик Твој Господе, Нестор, у страдању своме је примио непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.

...

*

ЛеЗ 0008451    168 (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА -   КВАДРАТУРА СРПСКОГ КРУГА. –  На дугачком списку страдалника ове кампање нашли су се академици Веселин Чајкановић и Миодраг Томић, па директор Института за физиологију, генетику и селекцију Српске академије наука и уметности, проф. др Боривоје Д. Милојевић, затим директор Балканолошког института у Београду, проф. др Хенрик Барић, познати лингвиста Бранко Милетић, угледни германиста Перо Слијепчевић и његов брат Ђоко, чувени историчар Српске православне цркве… Па проф. др Јустин Поповић, један од водећих српских теолога, затим оснивач примењене ентомологије у Србији проф. др Михаило Градојевић, истакнути професор др Реља 3. Поповић, угледни интерниста проф. др Лазо Станојевић, уредник медицинске рубрике „Политике“, проф. др Радослав Грујић, један од аутора најпре чувеног, а потом брзо заборављеног Меморандума Српске православне цркве о геноциду над Србима у нацистичко-фашистичкој Независној Држави Хрватској… – ОВОЈ хајци против српске памети, која је трајала од 5. децембра 1944. до јуна 1945, код нас се деценијама ћутало .... КВАДРАТУРА СРПСКОГ КРУГА 

ЛеЗ 0008436    Погром интелектуалне елите. -    Сусрет са историјом: Погром интелектуалне елите /  Иван Миладиновић | 30. октобар 2016. 21:31 | Коментара: 6  Како су пре седамдесет година вршене чистке на Београдском универзитету. Суд части за две године протерао са факултета око 70 декана, професора и асистената. - КОМЕСАРИ УНИВЕРЗИТЕТА

ПОРЕД Суда части, Комисија за обнову Београдског универзитета је крајем 1944. године поставила комесаре Ректората и деканата појединих факултета. Тако је послове из надлежности Ректората водио др Јеврем Недељковић, а функцију декана обављали су: др Васа Чубриловић (Филозофски факултет), др Јован Ђорђевић (Правни), др Александар Леко (Технички), др Баја Бајић (Богословски), др Петар Матавуљ (Медицински), др Младен Јосифовић (Пољопривредно-шумарски) и др Драгољуб Јовановић (Ветеринарски факултет).  Погром интелектуалне елите

ЛеЗ 0008452  Ову сам рупу ја ископао... / Белатукадруз. - .. У авлији Лукића, јуче поподне. више од метар. Извадио сан орах, који сам посадио пре неколико година...Ту је био мали расадник ораха. .И нисам је затрпао. Сутра ћу, ако Бог да., или ових дана посејат бели лук јесењак....

   Док ви, можда, очајавате, буљите у компјутер, лајкујете оно што вам се као допада, кидате се због овог или оног, и не мрдате из своје - рупе, могуће много дубље од моје....

    Месец дана нисам био у родном дому, а погледајте колико опалог лишћа! До колена. Двоја кола...  Ову сам рупу ја ископао... / Белатукадруз

ЛеЗ 0008457  БЕСКОНАЧНОСТ КОЈУ ТРЕБА ДА САВЛАДАМО... / Емил Сиоран
Космички извор страха произлази из ноћи без почетка, с којима је Бог водио прву борбу. Добио ју је напола јер је успео да замени ноћ и дан. Човеку је преостало да начини дан. Али није успео да победи ноћ, осим у мислима. Његови протести у мраку, немилосрдна музика између сенки наставља се међу сенкама без наде и без старости - стари план Божанског. Ми не спавамо одмора ради, већ да бисмо заборавили ноћ. Бесконачност коју треба да савладамо. Сан је дезертирање пред Богом. Да ли је он лек против страха, против свакодневног страха од ноћи? Али кошмари су само изданци сталног ужаса, јер не сањамо само да би смо се спасли од притиска великог страха попут таме. „Лепи снови?" Оптичке илузије ужаса. Сваки човек испашта од рођења до смрти - грех што није Бог.  БЕСКОНАЧНОСТ КОЈУ ТРЕБА ДА САВЛАДАМО... / Емил Сиоран

ЛеЗ 0008455  Чујеш ли ти тај зов дивљине?.. /   Бранка ВрС. -  Чујеш ли ти тај зов дивљине?....завија са ветром, тражи ме...у васиони зеленог, плавог жутог светла.....још мало, још само мало па ћу доћи..! звезде, сестрице миле сјајне.....долазим ускоро...да са вама делим светлост.....свих душа...
Ко је овде једном био тај се враћа поново....и поново...ево сам 2 дана код куће.... а чујем већ тихи глас из даљине.....Дивљина зове моју душу....када би само имала крила....да увек, и опет и опет само на час одлетим тамо и да се вратим....теби...
пролазила сам кроз долине и брда мркле ноћи.....палила светла мртвима, слепима....тужнима...изгубљенима.....звала сам га .... њега, који формира овај свет....у ветру је нестајао мој глас....али знам, знам да је чуо.....је л свеће горе још увек....а и оне две малe....које сам запалила за љубав и срећу....На коленима сам на залеђеном путу молила, њега највишега... молила сам за мир,  љубав и хармонији....у световима....мислим да ме можда чуо.....је л вукови су одговорили на мој зов ....  Чујеш ли ти тај зов дивљине? 

ЛеЗ 0008456  Разгледнице. - Некад разгледнице, а данас слике, стижу са свих страна света,па чак и из оних крајева који су нам се читавог живота чинили недоступним. Човек је покушавао да савлада прстор на овај или онај начин, па и фотографијама, никад се не осећајући као победник...Али само ретки су путовали далеко- далеко, хиљадама и хиљадама километара од свога родног дома. И путовања су покушај да се савлада простор, пронађе Бог, или да се душа приближи фатаморганама својим.Пратећи путовање Branke Vedder са југа Шведске до поларног арктичког круга и назад до Гетеборга на њеном профилу на Г+  могли смо да уживамо и да провиримо у те далеке крајеве европског крајњег севера, који су за већину становника ове планете обавијени снегом, ледом и поларним маглама. Исидора Секулић је путовала у ове крајеве давно, затим Црњански - па ево и Бранка - наше Пречане привлачи европски север. Али, наравно, постоје и други наши људи по свету, на другим континетима, који путују или учествују (у за већину незамисливим експедицијама), путују као што је и професор и математичар и оснивач музичке дружине "Суз" Михаило Петровић Алас путовао читавог живота. Ми овде отварамо ову страницу, са намером да доносимо фотографије и разгледнице путника широм планете: који су имали времена и воље да забележе својим телефоном или камером, или обичним фото-апаратом неки крајолик, детаљ, сензацију, што можда већина људи на свету није. Јер  није лако путовати.... -    (...)  ПОЗДРАВ ЦЕЛОЈ РЕДАКЦИЈИ  Бранке БрС...  Разгледнице

 ЛеЗ 0008454  ОТВОРЕНО НЕБО. ДУГА КОЈА МАЛО ДАЉЕ, СЕВЕРНИЈЕ, СВОЈИМ  ДРУГИМ ЛУКОМ, ПИЈЕ,  ИЗ ПЕКА... -  Пред наш повратак, киша  је престала, отворило се небо.  Није се сасвим разведрило. И први пут сам видео из нашег дворишта дугу, која пије воду из Пека. Један крај лука је био у правцу суседног села на западу, други  на северу изнад најплоднијих ораница и ливада. Снимио сам отворено небо, не баш најбоље,  а  мој помоћник је отишао да слика дугу... И ... није стигао да је „ухвати“. Испало је само ово....  ОТВОРЕНО НЕБО. ДУГА....   

*

ЛеЗ 0008409 Ноћ вештица . -    А ево шта је заправо позадина празника Halloween :
Овај обичај има своје порекло међу паганским келтским народима у Ирској, Британији и северној Француској. Они су веровали да се живот рађа из смрти , па су за почетак своје нове године узимали крај јесени, кад природа умире и када, према њиховом веровању, почиње време мрака, распадања и смрти. Тога дана су гасили ватру на својим домаћим огњиштима и свуда је владао мрак.
Према паганском келтском предању, душе умрлих би потпуно припале власти бога Самхаина, кнеза смрти, кога је ваљало умилостивити жртвоприношењем на дан нове године, а Самхаин би дозвољавао да тога дана душе умрлих посећују домове својих породица. Отуда обичај „маскирања“ у костуре, духове, вештице и демоне. На тај начин би живи ступали у „мистичну“ заједницу са умрлима, кроз чин подражавања мртвих и тумарања по мраку. Према веровању, душе мртвих које би долазиле у „посету“ биле су изнурене глађу и молиле су за храну, па их је ваљало нахранити – отуда обичај звани „trick or treating“. Уколико неко од живих не би угостио (treat) душе умрлих, стигла бих их освета (trick) бога Самхаина.
У време када су ови народи примили Хришћанство и када су заиста били Православни, тадашња Црква је установила празник „Свих Светих“ 1. новембра (на истоку се тај празник слави другог датума) управо да би се истребио овај окултистички обичај» а ноћ уочи празника Свих Светих („All Hallows eve“) служило се свеноћно бдење. Међутим, они који су остали у паганству и окултизму реаговали су тако што су појачали своје опасне ритуале, тако да је ноћ уочи Хришћанског празника постала ноћ вештица, враџбина, призивања злих духова и демона и других окултистичких радњи.
Чак је долазило и до крађе и скрнављења свештених предмета. Тако је пропао покушај западне цркве да се супротстави овом паганском обичају.
Овде је само укратко објашњено порекло и значење празника Haloween.
Јасно је да ми, Правословни Хришћани не можемо и не смемо учествовата у оваквој идолопоклоничкој светковини на било ком нивоу (макар то била „само“ забава за децу), јер то директно представља одрицање од нашег Господа и наше свете Православне вере. Јер, ако пристанемо да своју децу „маскирамо“ и пустимо их да иду по мраку и моле за слаткише, ми тиме својевољно пристајемо на заједницу са мртвима, чији бог није келтско божанство Самхаин, већ сам Сотона, кнез зла, а слаткиши (треатс) које буду добили неће представљати безазлени поклон деци, већ принос самоме ђаволу. Подсетимо се само да су наши преци, Хришћани из најранијих векова, пре бирали телесну смрт у најгорим мукама него што би пристали да принесу жртву идолима и тиме се одрекну Христа» Бог а нашег, који нам је заповедио: „Немој имати других богова осим Мене“.
У данашњем духовно убогаљеном свету влада тешка чамотиња и лењост, при чему је лако убедити готово свакога да је порекло оваквих празника безначајно и да је Halloween обична, безазлена забава (fun).
Иза овакве тврдње налази се атеизам, удаљавање од вере и својих коренова, негација постојања како Бога тако и ђавола. Наша Света Црква нас учи да је једино Бог судија свим нашим делима, а да нашим делима служимо или Господу, или Сотони, те да нико не може служити два господара.
Зато, уместо да „угасимо ватру на домаћем огњишту“, тога дана упалимо кандило пред славском иконом, помолимо се Господу, да нам пода храбрости да будемо и останемо другачији, да нас обдари снагом да устрајемо на Његовом путу и да нас избави од Лукавога. -
Свети Николај Жички и Охридски  Ноћ вештица

ЛеЗ 0008412    НАМЕШТЕН РАТ? -  Наметала су се питања зашто је Јапан напао САД уместо да нападне Русију, зашто нацисти нису схватили да су њихове комуникације пробијене, зашто Хитлер није освојио нафтна поља Русије и Блиског истока када је имао прилику, зашто шеста армија није смела да се повуче из Стаљинграда итд. Одговор на та питања је данас јасан као дан: рат је био намештен.

Зашто се Хитлер, архинепријатељ јеврејских банака, правио као да није знао да Ротшилди контролишу Енглеску и Америку, иако су то сви знали. Логичније би било да у том случају Енглеска буде нападнута пре Русије, али ….

Књига Грега Халета под називом „Хитлер је био британски агент“ из 2005. године представља теорију по којој су окултни магови желели да поробе човечанство и успоставе јединствену светску власт. НАМЕШТЕН РАТ?

ЛеЗ 0008410    5 тајних места која не смеју да буду ни на Гугловим мапама. -Од мистериозне сибирске тундре до локација на којима се тестира биолошко оружје, ове локације неки не желе да видимо ни на Гугловим мапама. Нису сва места отворена за јавност из очигледних разлога - владе и тајна друштва држе у тајности много тога, барем тако верују теоретичари завера.  5 тајних места која не смеју да буду ни на Гугловим мапама

ЛеЗ 0008411  Једини амиш у Србији ? -  Кристофер постао српски амиш / Миша РИСТОВИћ | 29. октобар 2016. 07:45 | Унук Денче Петровића, који је пре три године из Вирџиније дошао у Нишку Бању, коначно добио наше држављанство. Планира да гаји воће и поврће и да отвори столарску радионицу  -  Једини амиш у Србији ?

ЛеЗ 0008458  Joooooj!Изабрано из дневне штампе, или електронских медија......

  

КОКОЊЕШТЕ. - Коментари читалаца

Уз чланак  Гашић уместо Вучића на челу Бироа?  

Аутор: Јелена Церовина уторак, 08.11.2016. у 22:00

Пар коментара:   KADROVSKA PROBLEMATIKA пре 10 сати  U većini evropskih država Predsednik saveta za nacionalnu bezbednost je ili Potpredsednik Vlade (koji je po struci PRAVNIK ?) ili Ministar PRAVDE (gđica Nela Kuburović ?!). Zato je u EU jedan od najvažnijih uslova za Ministra pravde da je iskusni pravnik sa najmanje 45 godina starosti, koji ima porodicu..    Joooooj!Изабрано из дневне штампе, или електронских медија

ЛеЗ 0008453  МАЛЕР  СА ПАНТАЛОНАМА. -  Ова причица је штампана у књизи  „ОЂЕ И НАМО“ Стојана Богдановића (1944) , универзитетског професора математике, родом из  Великог Боњинца (Бабушница, Ниш), на 71 стр. Књига ме је сва изгужвана, угурана до пола у пошт. сандуче дочекала по повратку из Звижда. Невелика књига причица, 106 стр. Пристигла са праве српске адресе – Улица Војводе Танкосића бр. 3. Писца никад нисам срео; путеви нам се нису укрштали.  Упркос томе, писао сам о неким његовим песничким књигама – није му се то допало, али замислите како би тек било да сам написао нешто што би му се допало?! Али, нисам ја од те феле, на жалост. Чини ми се да је наслов ове књиге могао бити и бољи, тј. адекватнији,  нисам рекао промашен.  Реч је о аутору који је последњих година растао из књиге у књигу (и кад је реч о збиркама песама и кратким причама, које су понекад на опасном рубу анегдоте).  Ова причица коју прештампавам типична је за схватање дара овог писца, којем је судбина доделила  да се под старост пече на истом жару као и рибе које једна другој не верују. На жару поезије и поетске прозе, која никад не заврши у  на отпаду фолклорне пластике, чак и у причама писаних на  дијалекту јужњака. Богдановић је писац широког хоризонта, и немирних нерава, без длаке на језику како каже народ.  На полеђини  ове књиге причица Стојана Богдановића постоји овај афористички пасаж: „Док чекате, ако немате шешир скините капу да би вам се охладила глава. Ако немате ни капу, онда вам ни глава није потребна“. Само толико. Довољно.

Кад је реч о „панталонама“  српске прозе,  судбина је овог писца и човека  утерала у нове панталоне нове српске прозе. ... „ОЂЕ И НАМО“ Стојана Богдановића (1944)  

ЛеЗ 0008415    Близнакиња “Кличевачког идола”.  - Сензационално откриће у Виминацијуму / Б. СУБАШИЋ | 17. октобар 2012. 20:56 |  Откриће преисторијске фигурине женског божанства на налазишту у старом Костолцу. Близнакиња “Кличевачког идола” сачуваног на фотографији. -  АРХЕОЛОЗИ са Виминацијума ископали су у среду на локалитету “под Клепечком” фигурину женског божанства стару око 4.000 година. Реч је о близнакињи идола који се налази у свим светским историјама уметности. Проналазак је изазвао усхићење научника, јер је од “Кличевачког идола” - прве фигуре богиње мистериозне културе из српског Подунавља, остала само фотографија.

Славна фигурина, која је пронађена 1881. у селу Кличевцу и изазвала светску сензацију, нестала је у аустријском бомбардовању београдског Народног музеја у Првом светском рату.

- Проналазак готово идентичног идола је право ускрснуће богиње која је између осталог и симбол града Пожаревца - задовољно каже археолог Илија Данковић из Археолошког института САНУ. 

.... - Директор археолошког парка Виминацијум, проф др Миомир Кораћ, додаје да равница између брда Носак, где је летос откривено гробље мамута, и остатака римске престонице Горње Мезије крије још један град из другог миленијума пре наше ере. - Копали смо канал да исушимо језеро које је направила киша на налазишту и открили да је 2.000 година пре нове ере овде било насеље које се простирало хектарима - каже проф др Кораћ. - Ово откриће ће натерати историчаре да преправљају књиге, јер је реч о граду бронзаног или бакарног доба, који је изгубљена карика између Лепенског вира, Винче и каснијих цивилизација. Археолози наглашавају да је гроб са древним фигурама идола откривен на истом посвећеном тлу где су сахрањивани Келти, Римљани и Срби све до 19. века. - Ово је доказ наше тезе о континуитету живота на овом простору, од преисторије до данас - каже Кораћ. - Ово је простор на коме живот непрестано буја, само се цивилизације преливају и трансформишу из једне у другу, али чувају добар генетски код  Близнакиња “Кличевачког идола”

ЛеЗ 0008437   ТАЈНА БЛАГОВЕШТАНСКЕ ЦРКВЕ. -  Мистерија блага проклете Јерине /  Јелена Илић | 30. октобар 2016. 07:50 | Лагуми пуни злата у престоници Ђурђа Бранковића, склоњени под најездом Турака, распаљивали су машту авантуриста. Археолози су скептични, неки још мисле да се под Смедеревском тврђавом крије богатство српских владара. / Још се трага и за остацима Благовештенске цркве у којој су похрањене мошти Светог Луке. За остацима саборног храма који су Турци порушили после 1460. године трагали су стручњаци из Немачке који су обавили геомагнетно снимање Великог града. На основу сателитског снимка, на Археолошком институту у Франкфурту израђена је мапа која је требало да открије остатке предмета и објеката на дубини до три метра. Међутим, археолози су били лоше среће   ТАЈНА БЛАГОВЕШТАНСКЕ ЦРКВЕ

ЛеЗ 0008438    Мајкл Кремо׃  Људска деволуција - ведска алтернатива Дарвиновој теорији. Људска деволуција - ведска алтернатива Дарвиновој теорији

(Из антологије ОПАЛОГ ЛИШЋА)

ЛеЗ 0008432 Милета ЈАКШИЋ. – Мој завичај  Милета ЈАКШИЋ. – Мој завичај  

ЛеЗ 0008433  ЖИВКО ЈЕВТИЋ (1898 - 1980 ). Професор књижевности, библиотекар;

песник; есејист. "До краја живота није престајао да пише, али је нерадо

своје рукописе давао на увид другима јер му је , према сведочењу

породице, извесни песник однео читав свежањ песама које му никад

није вратио, нити их је објавио под ауторовим именом" (Батуран).

Пандуровић га је уврстио у АНТОЛОГИЈУ НАЈНОВИЈЕ ЛИРИКЕ 1926 (

кад није имао још ни једну објављену збирку). Књиге песама : САМОСВЕСТИ

(песме, пишчево издање, Крушевац, 1928) ; ПОСТОЈАЊЕ (пишчево издање,

Крушевац, 1932)...

Посмртно објављено : Живко Јевтић : САМОСВЕСТИ.

ПОСТОЈАЊЕ. ПРИСНОСТ (Крушевац : Јагодина : Народне библиотеке,

1996). - 312 стр. ; 21 цм. Тираж : 1000. (Дела Живка Јевтxића; књ. 1)   ЖИВКО ЈЕВТИЋ (1898 - 1980 )

ЛеЗ 0008434    РИСТО Ст. ЈАРАМАЗ. - РИСТО СТ. ЈАРАМАЗ (1909 - 1942). Свештеник и песник. Пострадао 20. јануара 1942. "од руке блиских сродника, партизана, извршитеља партизанског

налога. Његов захтев, испољен јавно, да партизани уместо у Пљеваљску акцију

иду у Гацко, Билећу и Невесиње, да би тамо заштитили српски живаљ од

усташког терора, окарактерисан је као непријатељски чин (...) и наплаћен крвљу"

( Срба Игњатовић, у књ. сабраних песама Јарамаза ОГРЕВИ, Београд : Планета,

2001. године, стр. 7). За живота је објавио три књиге песама неједнаке вредности

: ОТКУЦАЈИ СРДАЦА (1926), ОГРЕВИ (1928) и ПРЕГРШТИ СВЕСТИ

(1931). Уочљиво је да је песник растао из књиге у књигу и да не треба да буде

заборављен... Књига његових сабраних песама појавила се безмало шест

деценија после његовог мучког убиства. Као и Николај Велимировић, и други

аутори, овај песник је био изопштен из духовног миљеа свога народа...   РИСТО СТ. ЈАРАМАЗ (1909 - 1942)

ЛеЗ 0008435    ЉУБИША ЈОЦИЋ.  СА ОТПАДА

Димљиви талози ђубришта сиротињског тавана

кроз пукотину помакнутог црепа на танкој

љусци крова пробија зрак сунца благовести

на неколико места око глава светаца

скупљача крпа и другог отпада

на једној поштованој фотељи извалио се зарђали

избушени прогорели ауспух  ЉУБИША ЈОЦИЋ. СА ОТПАДА

ЛеЗ 0008428  ОЉА ИВАЊИЦКИ     [ШКАРТ ЈЕ ИЗАЗОВ ]

* * *

Шкарт је изазов. Не могу да почнем ништа ново док га не

савладам

Шкарт је...хм...шкартић! На њему је увек нешо нејасно. Лаке,

успеле ствари (слике) брзо пролазе кроз живот (...) али шкартови трају

годинама....

* * *

У углу горела је божићна јелка... и једне ноћи букнула од моје

(....) потребе да изгорим све чега се дотакнем. Ватра је снажно

обухватила дрвце прождирући заједно све предмете и пењући се

спирално навише. Таква иста ватра уништила је моју двојницу испред

Галерије графичког колектива, а да не остави ништа за собом до

рушевине једног хира (.....)  ОЉА ИВАЊИЦКИ [ШКАРТ ЈЕ ИЗАЗОВ ]  

ЛеЗ 0008440   Ранко ЈОВОВИЋ. -   ОБРАЋАЊЕ БРАТУ

  Амфилохију Радовићу

Нека ме камен убије,

Наша небеса су камење -

Кад зборит више не умијем,

Кад слобода је мучење.

Мали је мој живот да плати

Сав раскол, мржњу и ужас -

Да Црну Гору схватим

Ја не знам у овај час.

Ја нијесам јагње жртвено

Нит болни, крвави усклик -

У Црној Гори једнако

Зри светац и невјерник.  Ранко ЈОВОВИЋ. - ОБРАЋАЊЕ БРАТУ

ЛеЗ 0008442   Владимир Јагличић. Расковник   Владимир Јагличић. Расковник

ЛеЗ 0008445    Скендер КУЛЕНОВИЋ. - БАРУХ - БЕНЕДИКТУС

ДЕ СПИНОЗА БРУСАЧ

I

"Кад бих био свјестан, камен који пада

мислио би падам слободом своје воље."

Те пијемо млијеко из небеске шоље

мислећ да је вино наших винограда.

Пих га тако и ја, али једно вече

кроз прашински свемир моје брусионе

драгуљ што га брусим у брус мени рече :

"Ти си као и ја, слијепче васионе!"

"Док бијах под земљом, бјех црн без свједока.

Сад искрим под сунцем у твоја два ока.

Мраку или свјетлу, ја сам само шкриња.

Тек, копачу мисли; кад испод свог чела

креснеш драгуљ-мисо, природа без вела

скочиће ти на длан, свероткиња сиња."  Скендер КУЛЕНОВИЋ. - БАРУХ - БЕНЕДИКТУС ДЕ СПИНОЗА БРУСАЧ

ЛеЗ 0008446   БОЖИДАР КОВАЧЕВИЋ НЕДОСАЊАНИ КОШМАР

Сваке четврте ил’ пете (не знам тачно)

Године сањам недосањан сан

И осећам се после њега мрачно

И вучем се к’о авет цео дан.

Најстрашније у догађају том

Јесте што сањам увек исти сан.

Сваки је детаљ увек понављан

К’о најпрецизнијом сниман камером.  БОЖИДАР КОВАЧЕВИЋ НЕДОСАЊАНИ КОШМАР

ЛеЗ 0008450  Мирко Ковач. -    БИОГРАФИЈА БЕЗ ВЕСЕЉА

$ 7.

( детињство)

Често затичем себе потиштеног на тој релацији детињства,

јер увек се питам је ли се то стварно збило,

јесам ли то био ја, онај босоноги пастир,

онај немирко толико пута шибан

од момка у униформи што нам беше додељен

да на часовима будно мотри на нас и на учитеља

који није подносио комунисте,

да пази да не запевамо ускликнимо с љубављу,

јер сат веронауке бејаше брисан из програма,

а бејаше кажњиво тада љубити Бога!    Мирко Ковач. - БИОГРАФИЈА БЕЗ ВЕСЕЉА 

ЛеЗ 0008416    ЉИЉАНА ЂУРЂИЋ. - ПЕТПАРАЧКА БАЛАДА ЗА Ј. Б.

Не постоји свет

Ни нешто тако као Америка

Постоји само сабласт света

Која ти ову причу илÄ неку другу

У мучаљива трпа уста

Као хостију

Танке су Господе моје и твоје везе са живима!  ЉИЉАНА ЂУРЂИЋ. - ПЕТПАРАЧКА БАЛАДА ЗА Ј. Б.

ЛеЗ 0008417   ДРАГОЉУБ ЂОКИЋ. - [ АРХАНГЕЛ МИХАИЛ ]

Архангел Михаил,

циција једна ;

Мери душу на грам!

У шта ће своју

душу да измери

тврдица једна,

стиснути длан?!

Архангел Михаил

одређује душу :

за рај или пакао

са земље грешне,

са посуде своје,

мале, црне,

велике као за

најскупљи женски мирис.    ДРАГОЉУБ ЂОКИЋ. - [ АРХАНГЕЛ МИХАИЛ ]

ЛеЗ 0008403     НЕКОЛИКО ЗАШТО ПОВОДОМ ОВЕ НОВИНСКЕ ВЕСТИ... /  НИШТА ОД МЕСЕЧНЕ ПЛАТЕ. / ЗАКОН о рехабилитацији предвиђа и друге накнаде за некадашње политичке заточенике који су живи. Рецимо, примање пола просечне плате у Србији до краја живота и увећање пензије, што се, у принципу, не поштује.

   _____________

        *  Какав је то закон? "Средином децембра ће истећи рок за подношење захтева за рехабилитацију". Зашто ако је већ донет не траје докле год буде било захтева?

       Зашто се исплате одштета стављају на рачун овог сиромашног народа?  Зашто се не укњиже на рачун одговорних и њихових породица? Зашто да народ плаћа њихову штету?

Погледајте добро ову новинску вест. Нема ни један коментар. Како је то могуће? Да ли је могуће? Зашто је то тако? НЕКОЛИКО ЗАШТО ПОВОДОМ ОВЕ НОВИНСКЕ ВЕСТИ

ЛеЗ 0008404    Србска забрањена историја (Цео филм) .  (Историчар Милојевић) Историчар Милојевић

ЛеЗ 0008405  Раброво, “Жанки у част”,  “Индија за почетнике”   -  У ДОМУ културе у Раброву, од 4. до 7. новембра одржаће се Позоришне свечаности “Жанки у част”, петнaесте по реду, установљене као знак сећања на чувену глумицу Жанку Стокић (1888-1947), родом из овог села. Манифестацију ће отворити представа “Прах” Народног позоришта Београд и Шабачког позоришта, у адаптацији и режији Вељка Мићуновића, у којој играју Наташа Нинковић и Зоран Цвијановић. Наредне вечери на програму је представа “Трамвај звани жеља” Тенесиja Вилијамса, у режији Стефана Саблића, коју ће извести ансамбл београдског Звездара театра.

У суботу, 5. новембра, публика ће видети представу “Не дирај у моју жену”, рађену по текстовима Бранислава Нушића, коју је режирао Бошко Пулетић  Раброво, “Жанки у част” 

ЛеЗ 0008413    ТО НЕБО ИЗНАД КРУГА АРКТИКА, МОЖДА ИЗНАД КИРУНЕ, НАРВИКА? / Белатукадруз. - То небо којим сам опседнут,

Тај хоризонт  Хиперборејаца, 

Те сензације без којих сам луд,

А са којима постајем још луђи!

Те слике, та потрага, та потреба

Да се пронађе Бог – Сиоран би одбрусио –

-... глава свих безнађа. Бог је безнађе

Које почиње тамо

Где се сва остала завршавају....

Ајјооооооој!

Разумео је овај Румун

Матилду из Магдебурга кад се жали

Да ни лепота света ни свеци не могу да је утеше,

Већ једино Исус, само срце Исусово...

То небо изнад поларног круга, Арктика, 

Можда изнад Кируне, Нарвика,

Има нешто од светости

Која нам исисава крв.

То небо је тако огромно,

Као широки хоризонт испод њега,

Као горчина чежње из које се рађа

Свет  очишћен од баналности и копија .....  ТО НЕБО ИЗНАД КРУГА АРКТИКА, МОЖДА ИЗНАД КИРУНЕ, НАРВИКА?

ЛеЗ 0008414    УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критички есеји о највиталнијим проблемима савремене српске књижевности (Белатукадруз). -  Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига,  у позајмној Виртуелној  библиотеци Дигиталних издања  коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза  УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевности.То је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никакво изненађење...     УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА